Kako? DC Uzemljen Dipol Za VHF

[9A5TD]

>Imam sliku jedne takve antene za VHF II molim ako itko zna kako ovo cudo radi nek se javi

Nemoj se opterecivati nepotrebnim informacijama. Ovaj dipol na slici a i mnogi njemu slicni koriste KATHREIN-ov nacin DC uzemljenja, u principu ovaj tip antena njima i pripada samo postoje manje ili vise dobre kopije. Koristi se u PROfesionalnoj (FM Broadcast, VHF, UHF)  upotrebi gdje cjena nije bitan faktor i gdje se trazi velika izdrzljivost na snjeg, led, vjetar itd. najcesce je srednji dio te antene oblozen plasticnim stitom (radoom) kako se na izolatoru ne bi stvarao led ili zadrzavala voda, tada se ne vidi izolator i DC element. Za lakse shvacanje principa rada promatraj to samo kao otvoreni dipol BEZ onog gornjeg djela i tada je sve puno jednostavnije. Nosac dipola je najcesce i transformator impedance sa 50 ohma napojnog kabela na impedancu dipola,, kako se od tog tipa antena trazi obicno sirina 20% (+ 10 i -10 od rezonantne f) uz swr < 1.5 lambda cetvrtina je duzina spojnog konektora na nosacu do sredine dipola i iznosi 1/2 dipola  + 10%. Ovim nosacem ujedno rijesavas i simetriranje jer se dipol antena takvog tipa MORA montirati na METALNU cijev i to tako da ukoliko je dipol montiran na vrhu cijevi cijev uvijek mora biti visa od dipola barem 10% lambde.  Ako te i dalje muci onaj krci metalni dio shvati ga samo kao lambda/8 element koji NEMA nikakvog RF utjecaja na karakteristiku dipola osim uzemljenja. Da ne budes u nedoumici oko toga znas is sam da za transformiranje impedancije ili simetriranje moras imati barem Lambda/4   ili vise od toga.

[9A3HP]

U  cijelosti  slažem  sa  tvrdnjama  9A5TD , but  ima  jedan  problem, odnos  izotropno  zračilo(beskonačno  malen element koji  zrači)  i  poluvalni  dipol  ima  razliku  , kao  prvo  izotropno  zračilo  zrači  savršenu  sferu, nadam  se  da se  slažemo  a  dipol  osmicu(u najboljem  slucaju kada  nema nepotrebnih elemenata u blizini dipola).
 Sve  baš  sve  što  nije  neophodno  za  rad  dipola (ili  bilo  koje  druge  antene uključujući  i  vod  za  napajanje) smeta  radu  dipola, izolatori  donose  dielektrične  gubitke. Širinu  opsega  na  kojem  bilo  koja  antena  radi  definira  debljina  materijala  od  kojeg  je  načinjen  element.  Profi  yagi  antene  imaju  zadovoljavajući  swr  na  širem  opsegu  zahvaljujući  debljini   materijala  od  kojeg  su  načinjeni  elementi.(Pa  zato  na  2 metra  postiže  upotrebljivu  širinu  opsega  od 130-174 Mhz uz  relativno  ok  swr)  Dalje  svaki,  baš  svakii  transformator  impedancije  sužuje  taj  frekventni  opseg,  zatim  svaka  baš  svaka  metalna  konstrukcija iskrivljuje relativno  savršenu  osmicu(dijagram zračenja).    
Nosač yagice(metalni)  minimalno  utječe(ipak utječe ali  se  u  praksi  taj  utjecaj  zanemaruje)  jer   je  pod  devedeset  stupnjeva  na  sve  ostale  elemente  to  jest  na  vektor   električnog polja.    
To  što  se  za  nekakve  upotrebe  koriste  egzotične  konstrukcije  u  profi  svrhe   je  jer  profi  službe  nemaju   ograničenja  u  snazi  ,  proračunu  etc. Pa  zato  nastaju  konstrukcije  koje  tehnički  ne valjaju.
To  jest  u  gluhoj  sobi  bi  dali  užasan  diagram  zračenja, ali  izvor  novaca  je  nepresušan pa  tako  i  ideja koje  se  provedu  u  praksu.
Tko  želi  nešto  "nesalomljivo" (uvjetno rečeno) a  širokopojasno po  frekvencijama  nek  pogleda  yagice  koje koristi  Hidrometeorološki  Zavod Hrvatske   na   automatskim postajama  za  mjerenje  vodostaja. Čiste  linije , umjetnički  dojam  ok,  a  relativno  nesalomljivo,,,i ništa  ne strši, nema  "visuljaka"  

Vertikalni  dipoli   za  profi  komunikacije  su  presječeni  na  polovici  ali  su   iznutra  u  kratkom  spoju  , svi  "viška" elementi  su    pospajani  u  kratak  spoj    za  sve  osim  radne  frekvencije, kabel  dolazi  neutralno  odozdo   i   ne utječe  na  oblik  krivulje  zračenja.  

[9A5TD]

>Nosač yagice(metalni)  minimalno  utječe(ipak utječe ali  se  u  praksi  taj  utjecaj  zanemaruje)  jer   je  pod  devedeset  stupnjeva  na  sve  ostale  elemente  to  jest  na  vektor   električnog polja.

Ne slazem se sa ovim "minimalno" jer se u praksi jako lako moze dokazati da je zracenje iza nosaca slabije nego ispred. Da ne petljamo puno sa vektorima, bilo koji metalni predmet koji je paralelan sa dipolom crpi neku energiju iz EL.polja i djeluje na to polje, a kamoli ako su mu dimenzije u nekim Lambda visekratincima pa jos pocme rezonirati. E sada ako su nosaci Horizontalni a Yagica Vertikalna ili obrnuto onda prica ide u drugom izdanju.


>To  što  se  za  nekakve  upotrebe  koriste  egzotične  konstrukcije  u  profi  svrhe   je  jer  profi  službe  nemaju   ograničenja  u  snazi  ,  proračunu  etc. Pa  zato  nastaju  konstrukcije  koje  tehnički  ne valjaju.

Treba uvjek gledati onu MORE IMPORTANT  stranu, koja trazi maximalnu zastitu za opremu i pouzdansot u radu. Lakse je progutati koji -dB u pojacanju i biti siguran da grom ili staticko praznjenje nece unistiti radiopostaju ili operatora.  Mana profi konstrukcija je njihova cijena a u kvalitetu ipak ne treba sumnjati.

Velika greska kod radiomaterskih konstrukcija antenskih sistema  je

A-Nedostatak love
B-Los izbor materijala
C-LOSI kablovi i konektori - ovo zadnje je najcesce jer zlocesti trgovci prodaju kineski skart pod pravi materijal.
D-Nedostatak mjerne opreme

[9A3HP]

Ok   ali  trebao   si  dodati  među  neprijatelje  amaterskih   antena  i  
kišu, vjetar, vrijeme   kao  i  sujetu(sigurnost  da  je  konstrukcija  OK)  prethodno  o  materijalu,   itekako  stoji.
Mene  su  gledali  kao  marsovca  kad  sam  nabavio  PL  konektore   ne  sa  plastikom  nego   specijalnom  keramikom(by  the way  koriste  ih  profi  službe, pa  odatle  cijena nečemu  što  bi   amateri  sklepali  za  50 kuna   a  profi  izvedba  košta  500  i  više  kuna) Dakako  o  anteni  se  radi.

A   što   je  sa  zamjenom  koaksijalnih  kablova,  niti  jedan  proizvođač  neće  garantirati  od  dana  prodaje  više  od  dvije  godine  za  kabel.
Najčešće  se se  štedi  kod  amaterskih  konstrukcija  na  koaksijalnim konektorima  i  pravilnom  brtvljenju kabel konektor.  Kad  jednom   voda  uđe  i  ošteti  kabel  by by  skupi  RG-213    ili  još  skuplji.

Radioamaterske  konstrukcije   ostaju    na    krovovima  godinama.
Ostaju i  profi  ali  pod  kojim  uvjetima.
Imao  sam  koaksijalni  dipol(profi) prije  rata  i  nisam  zapazio  da   radi  bolje  ili  lošije  od  amaterski  izrađenog  dipola  jedino  dugovječnije.
Kao   i   koaksijalna j antena (proizvod  Elting  Nova  Gradiška) ista  stvar, dugovječniji  rad, princip  je  isti  sve su ostalo nijanse. 8O
Profi  konstrukcije  rade  ko  grom, jedino  se  radi  o   različitim  zahtjevima(najčešće  širokopojasnost   i  teškolomljivost, za  ovo  drugo  profi  konstrukcije  presvlače  se  posebnim  materijalima  da  se  spriječi  skupljanje leda na  anteni, za  zaštitu  radiouređaja obavezno  je  da  je  antena  kratko  spojena  sa  metalnim  nosačem.)

By the way  utjecaja   stupa  nosača  , to  se  slažem jer  se  slažu  i  veći  umovi  nego  ja, evo  nešto u tekst  formatu, istraživanja(prva  kombinacija  je  korištena  za  nekadašnju  Miliciju i  uvijek  me  zbunjivala) :roll:
 
 Metal masting past the beam: (metal mast at earth ground)
Yagi antena  direkt  nasađena  na  metalni  uzemljeni  nosač.
Druga  dva  su  metalni  nosač  , također  vertikalna  yagi  ali  nosač  ide  samo  do  boom-a.
Treći  isto  sve  ali  glavni  nosač  od  PVC-a.
Mjerenja  su  rađena  u  Kennedy  Space  Center(valjda  zato  što  imaju  čime)

              TOWERS AND THEIR EFFECT ON VHF BEAMS

      Towers have a dramatic effect on VHF beam patterns.  Many
hams mount their VHF beams on separate masts or towers next to their
main tower.  Many hams also mount their VHF beams on arms extending
from the tower.  

      The tower poses an eclipsing effect on the VHF beam's pattern.
The pattern is attenuated sharply by the tower, especially when the
beam is pointed at the tower.  This is fairly obvious.  The
attenuation is greater the closer the beam is placed to the tower.

      This does not cover end mounted beams which actually use the
tower or mast in their pattern.  When a VHF beam is placed to the
side of a tower, the area of the beam's forward lobe must be taken
into consideration.

Nedostatak  neophodnih  mjernih  instrumenata  je  zasebni  problem povezan  sa  ne znanjem  i  nedostatkom  novca.

Ako  netko  ima   ovakav  ili  sličan  instrument  ima  10  posto  intstrumenata  neophodnih  za  pravilan  rad.

Mjerač  impendancije, SWR, frekvencmetar, ok  u  jednoj  kutiji  i  tvornička  izrada, ali  može  i  home  made.
Trebalo  bi  još  imati  mjerač  polja  i  veliki  prostor, za  ispitivanje antena(u  nedostatku  "gluhe  sobe").
Tada  je  to  "kemija"  a  ne  alkemija     :lol:

[T93M]

Antena verovatno radi na 400 MHz sa polutalasnim unutarnjim elementom.
Veca dobit se postize produzenjem dviju vanjskih sekcija na 2 x 1,28 valovne duzine.  One su "izolovane" L/4 metalnom petljom u obliku nesretnog polozenog slova U.  Ucvrscene su na uzemljenje preko sipke duzine L/2.

KISS de MMM S56A

Saznah za ovaj topic na jednom od onih smarajucih topica  

Evo moga objasnjenja:

Kako ja vidim polovice ovog dipola su prije dugi 0.64 valne duzine pa je prema tome ovo EDZ antena (extended double zepp) opisan u mnogim knjigama o antenama.
Kako je Mario vec naglasio elegantno rijesenje prilagodjenja sa kapacitivnom spregom plus 1/4 valni transformator impedanse i 1/2  valnom dugom "ukosnicom" koja sluzi kao simetrator (1/4 valni rezonator) i pri tom jos kasni struju za 180 stepeni na drugu polovicu kako bi antena radila kao dipol.

Na kraju  ovo rijesenje se odlicno jer ima tih dodatnih 3 dB u odnosu na polutalasni dipol.

[n1yu]

Danny, evo i ja malo odmaram i skracujem EDZ na 1,28 L  

QST Sep. 2006 ima zanimljiv clanak o prilagodjenju sa 0,155 L sekcijom otvorenog voda.  Dolazimo blizu 1,5 L pa je impedansa upravo 50 Oma!  Naravno 1:1 strujni balun do koaksijalnog kabla.

[9A3HP]

Uzemljenje  dipol   antene  za  VHF/UHF/SHF  je  sasvim  normalna  stvar , recimo  kod  Yagica    zatvoreni  dipol  poluvalni, običaj  je  napajati  1/2 lambda   petljom  koaksijalnog  voda(puta  faktor  skraćenja  koji  vrijedi  za  taj  koax, nije  neophodno  jednake  vrste  koaksa,  e tu  ljudi  su  u  zabludi  pa  i  petlju  rade  od   istog  kabela  kao  i kabela  za  napajanje, impedanca  je  bitna  i  maksimalna  snaga,  to  zači  u  većini  izvedbi ako  je  glavni  kabel  RG-213  ili  RG-214 , kabel  za  petlju   može  biti  slobodno  od  RG-58  pa  ako  nije  velika  snaga  i  od  RG-174)  ja  još jedan  dodatak  radim,  a  to  je  sa  mjesta  gdje  su  sve   mase  koaksa  zalemljene  skupa, zalemim  debeli   vodič(obični   za  struju licnasti  a  ne  puni)  i  sa  kabelskom  stopicom  zavrnem  pod  vijak  koji  drži dipol  za   nosač.
Tvrdnje  da  su  ljudi  probali  izolirati  dipol  od  nosača  i  da  izmjereno  nešto  bolje   radi.  To  ima  osnov  jedino  ako  dipol,  simetrični  element  dobija  nesimetrično  napajanje  pa nul  točka  napona  klizne  u  jednu  stranu   i  na   vijku  koji  drži  dipol  više  nije  nula  napona. To  opet  ima  posljedice,  nesimetričnim  napajanjem  iskrivi  se  krivulja  zračenja,i   nije  pravilna  osmica. ako  je  dipol  sam  ok   još  nekako  ali   u  nizu  sa  ostalim  elementima  je  pravi  problem. Zato  što više  elemenata  kompliciranije  napraviti  Yagicu  da  radi   dobro.
Velim  Yagice  profi službi  kao  pomenuta  Hidrometeorološkog  zavoda,  su   varene  jer  vijci  polako  nastradaju  u  elektrokemijskoj  reakciji. A   varene  Yagi  antene  su  jako  čvrste. I  dugotrajne.
Nažalost  nama  većini  tehnologija  ili nije  dostupna  ili  je  grozno  skupa.

A  tako  je  jednostavno  da  nemože  jednostavnije.